>
Radni dan užurbano počinje. Mailovi pristižu, kao rola beskonačnog papira koja se ne prestaje odmotavati. Svi telefoni koje imate – zvone, pište, dolaze poruke, notifikacije, čuju se pozivi u pomoć. Za stolom sjedi jedno, pred vratima čeka troje. Ah da, i šef nije baš najbolje volje.
Pod uslovom da ste preživjeli radni dan, na kraju dana skupljate posljednje atome snage i pregrijanih moždanih vijuga i pakujete se za polazak kući. Da odmorite, da možete nastaviti raditi. Jer danas ste se polomili od posla, dostigli radnu temperaturu do tačke sagorijevanja, a ipak nekako niste uradili ništa.
I tako dan za danom, pred kockastim ekranom. Malo na poslu, malo kući. Tu i tamo vidite i neke od članova porodice, fini neki ljudi. Pamtite vremena i kada ste imali prijatelje, izlazili, družili se. Ljetovali i zimovali. Uživali u produženim vikendima. Sada se družite samo sa skupom tehnikom. Računarima, tabletima, pametnim telefonima. I pokojim usb stickom. Društvo malo, ali odabrano.
Ali dobro, mora to tako. To tako treba. Ipak ste vi jedan i jedini koji to može sve osvojiti. Vi ste kapacitet, potencijal, hobotnica i helikopter. Vi ste nezamjenjivi. Ima vas na sve strane i sve stižete. A, nema vas nigdje i ne stižete ništa.
Šta je krenulo po zlu? Vi. Samo vi. Dobro je imati stav „ja mogu sve“. Pozitivno, energično i vrlo moderno. Nije dobro taj stav isrcpiti do te mjere da počne iscrpljivati vas. Dobro je imati ambiciju i radni elan. Nije dobro biti „djevojka za sve“ ili „dečko za sve“, da budemo politički korektni.
Daj meni, ja ću to bolje. Ja ću to brže. Ja samo sebi vjerujem. Meni je lakše. Imam ja vremena, saslušaću te. Riješiću ti ja to. Neka, ja ću. Ja, pa ja, pa ja. Ali, ne ono sebično „ja, pa ja“ gdje se njeguje kult vlastite ličnosti. To je ono „neka ja, pa neka ja“ jer ja mogu i hoću i brže ću. I samo gomilate i gomilate, a gomila raste. Nekada je to bilo malo brdašce, sada je već planinski masiv. Karpati vam dišu za vratom.
Šta učiniti? Pobjeći? Ostati i boriti se? Ostati i nastradati? Ostati i planirati. Ostati i upravljati svojim vremenom. Ostati i upravljati svojim poslom. Ostati i upravljati svojim životom.
Prvo – planirajte. Na blokiću, u rokovniku, u nekoj od bezbroj aplikacija, besplatnih i dostupnih na svim vašim omiljenim uređajima. Kada planirate, ne pravite listu želja – svojih i tuđih. Pravite listu prioriteta. Šta se mora, a šta ne. Šta treba danas, a šta može čekati i sutra (da, ima i sutra). Šta ima smisao i cilj, a šta ne. Zašto raditi uzaludne stvari, koje nemaju efekat na posao ili na vas? Koji problem prvo riješiti? Onaj koji bi nam mogao napraviti najviše štete ili bilo koji, samo da se nešto dešava? I da se ne zanosimo, neće uvijek sve biti kako ste planirali. Ali, većina hoće. Velika većina. I što vam planiranje bude bolje, to će vama biti bolje. I svima oko vas. Iako to sada tako i ne izgleda, pokušajte, da vidite šta će se desiti. Ako ništa, a ono barem iz znatiželje. Planirajte, da vam se desi neplanirano.
Drugo – recite „Ne“. Neću. Ne mogu. Ne želim. Ne sada. Ne odmah. Ne to. Nema šanse. Ne dolazi u obzir. Mantrajte dok ne čujete sebe kako ovo izgovarate. Onom jednom te istom dosadnjakoviću koji s’ vrata govori „ti ćeš mi ovo bolje uraditi“. Recite „Ne“ i onom što vas treću put zove da vam proda nešto što vam ne treba. A, vama žao da ga odbijete, pa ga slušate dok se boje ne istope. I onom što deseti put dolazi sa istim problemom, nadajući se da ćete mu ga vi riješiti (a, mogao ga je do sada riješiti pet puta i napraviti tri nova problema). Sve ove pijavice koje vam isisavaju vrijeme i energiju, će na vaše prvo „Ne“ reagovati dramatično i prestravljeno. Neki će se čak i naljutiti. Neka se ljute, proći će ih. Budite istrajni. Vjerovali ili ne, veliki je broj zabilježenih slučajeva ljudi koji su rekli „Ne“ i ostali živi.
Treće – delegirajte. Narodski rečeno, slobodno dajte tom mladom kolegi da nešto uradi. Neće propasti svijet. Ako i propadne, napravićemo novi. Znate vi sve najbolje, ali dajte priliku i drugima da postanu najbolji. Velikodušno delegirajte, neka rade ljudi. Neka uče, neka griješe. Ne, neće se ništa desiti ako pogriješe. Sve se može popraviti. I ne, niste promašaj ako nešto delegirate. Nije to vaš lični poraz. Ne dramatizirajte, počistite taj nered oko sebe i izvucite živu glavu.
Četvrto – budite ljubomorni na svoje vrijeme. Ne dozvoljavajte nikome da vam ga ukrade. Poremeti. Pojede. Utopi u besmislu. To je vaše vrijeme, ne trošite ga uzaludno. U vašem i samo vašem vremenu imate pravo da budete najbolji sebi i drugima. Na sveopšte zadovoljstvo. A, obradovaće vam se i oni fini ljudi s početka priče, kada vide da ne sjedite za računarom u gluho doba noći. Nego spavate, k'o sav pošten svijet.
Peto – odajte se neradu i javašluku. Jer, ovo je logičan slijed koraka. Jer, ako uradite četiri prethodne stvari, onda nemate šta drugo nego biti neradnik. Ne raditi ništa. E, pa nije! Radićete, itekako ćete raditi. Ali, kvalitetno. Kontrolisano. Mirno. Kreativno. Daćete novu vrijednost sebi i svom timu. Svom poslu. Svom životu. Dobićete smisao i daćete smisao. Da, i sada vam sve ima smisla. Ali, jednom kada promjenite perspektivu, promjenićete i trenutno mišljenje.
Da dočaram jednostavnim primjerom: ako po cijele dane pomjerate rukama papire lijevo i desno, nećete moći razmišljati o načinu kako da to bude lakše i brže. Ako pomjeranje papira delegirate nekome, a vi vrijeme iskoristitite da razmišljate kako ćete taj proces ubrzati i unaprijediti, istražujete da li to neko radi drugačije ili razgovarate o tome kako bi se taj proces mogao poboljšati – vrlo vjerovatno ćete u tome i uspjeti.
U prvom slučaju, dopustili ste da vas operativa pojede. U drugom slučaju, operativu ste za kratko prepustili nekome drugom, a onda popravili život i sebi i njemu.
Sve je operativa, ali operativa nije sve. Da svi radimo samo kao na traci, niko ne bi razmišljao o tome kako da ta traka postane brža ili profitabilnija. A, da nije bilo ljudi koji su su razmišljali, još bi sjedili u pećinama i razmišljali kako da se ugrijemo u hladnim noćima.
Jednostavno, zar ne? Sada još trebate da se izborite sami sa sobom.
Želite biti menadžer sa vizijom, a ne asistent svom timu? Želite biti strateški igrač, a ne operativac koji ništa ne stiže?
Mi u Consultoru ćemo vas naučiti kako da vratite vrijeme u svoje ruke i koristite ga na najbolji način.
