Biću iskren. Lean je pomodarstvo. Lean proizvodnja. Lean menadžment. Lean transformacija. Lean usluge. Lean preduzetništvo. Lean everywhere. Umemo mi to. Upoznamo koncept, ali ga retko spoznamo. Volimo mi te japanske stvari upakovane na američki način. Lepo zvuči, ali da li je dobro shvaćeno? Okej, hajde da upoznamo Lean.
Ko sam ja?
Ja sam Lean. Ja sam i alat i metod i koncept i filozofija. Nekima ukras, nekima način, nekima teret, nekima sredstvo. Koriste me i hipsteri i preduzetnici i menadžeri i birokrate. Rado sam viđen gost i kod malih firmi i kod multinacionalnih kompanija, i kod startap poduhvata i kod zrelih industrija, i kod privatnika i kod državne administracije. Čak sam čuo da me vole i u Holivudu.
Ko sam zapravo ja? Ja sam neko ili nešto što pomaže organizacijama da postignu „više uz manje“. Ne mislim na onu klasičnu „više prihoda uz manje troškova“. Mislim na „više vrednosti uz manje zamajavanja“. Neki tamo autori kažu da sam ja poslovna filozofija koja je usmerena na stvaranje što veće vrednosti uz primenu superiornih poslovnih procesa. Oni kojima ja uđem u glavu (to su oni koji razmišljaju na „Lean način“) trude se da razumeju šta za potrošača znači vrednost i sve svoje napore ulažu, naravno uz moju pomoć, u stvaranje superiorne vrednosti koja će imati skoro pa nikakvu količinu otpada i nedostataka.
Biću iskren, mene ponekad poistovećuju sa tamo nekim „uništivačem otpada“. Ali ja to nisam. Time se bave neki drugi. Ja sam „virus“ :). Ja pomažem onima koje „inficiram“ da minimiziraju otpad, višak, nepotrebnost i defekt tako što im pomažem da unaprede svoje poslovne procese. U mom svetu, „otpad“, pored klasičnog otpada, obuhvata i izgubljeno vreme, obavljanje nepotrebnih aktivnosti, zagađenje životne sredine, poslovni rizik, kaliranje proizvoda, škart robu, nepotrebne sadržaje, prazan hod na putovanju, trčanje u mestu, miševe u magacinima, zmajeva krila u jelima i Vagnera na proizvodnim trakama. Ja sam „gospodin čovek“ koji pomaže ljudima da smanje „otpad“ i da se fokusiraju u stvaranje prave i istinske vrednosti koja će oduševiti potrošače. Eto, to sam ja :).
Poreklom sam iz Japana
Moj otac je japanski filozof. Moja majka je Tojota. Moj otac i moja majka su se još pre 60-70 godina zabavljali i gradili svoj mali svet koji se zvao „Tojota proizvodni sistem“. Oni su bili perfekcionisti. Taj sistem koji su gradili predstavljao je zapravo filozofiju poslovanja koja je bila bazirana na socio-tehnološkom menadžment sistemu usmerenom ka ostvarivanju izvrsnosti (Englezi kažu „Excellence“), kako u oblasti proizvodnje, tako i u oblasti celokupnog poslovanja. Jedan deo tog njihovog sna koji su gradili tokom zabavljanja je bilo „totalno upravljanje kvalitetom“ (Englezi kažu „TQM“) i „isporuka tačno na vreme“ (Englezi kažu „Just-in-Time“).
Iskren da budem, ne znam kada sam tačno začet, ali znam da su počeli da me maze po glavi i da mi tepaju širom sveta početkom 90-tih godina prošlog veka. Tada su mi i dali ime Lean. Sviđa mi se to ime. Nakon toga, moji Japanci su me poslali na stručno usavršavanje u Ameriku i tamo sam postao popularan. Amerikanci su od mene napravili ime, usavršili su me i onda su počeli da me promovišu širom sveta. Amerikanci su zapravo bili kumovi mojim roditeljima. I eto mene sada kod vas :).
Ja sam inače druželjubiv. Družim se sa mojima iz Japana, ali i sa svima drugima. Moji prijatelji koji mi često pomažu u transformaciji poslovanja imaju čudna imena i zovu se TQM, JIT, Kaizen, Kanban, Scrum, Heijunka, 5S, 7S, Six Sigma, BPI, KPI, S.M.A.R.T, SWOT, 5-Forces, CSF, Value Chain. Ima ih koliko hoćete :). Ono što je važno je to da ja mogu da budem dobar drug samo ako se lepo uklopim u „društvo“. A kad se uklopim, onda postižemo velike rezultate.
Ima jedna nepristojna reč
Često me pitaju kako ja to „čistim otpad“. Ne znam kako bih vam rekao, ali tu postoji jedna nepristojna reč. Ali ne brinite, nije ništa strašno. Ono što ja radim je čišćenje „otpada“ koji se pojavljuje u tri oblika.
Prvi oblik se zove „Muri“. U prevodu to znači „nerazumnost“ i piše se ovako: 無理. To su sve nepotrebne aktivnosti koje radnici i mašine moraju da rade zbog loše organizacije. Ja pomažem u smanjenju „Murija“ tako što standardizujem obavljanje posla i tako što optimiziram poslovne procese. Ima tu dosta detalja, a najveći deo posla se odnosi na ono što se zove „dekomponovanje“ procesa.
Drugi oblik se zove „Mura“. U prevodu to znači „nekonzistentnost“ i piše se ovako: 斑. To su sva ona nepotrebna gomilanja materijala i rizika koji nastaju u procesu stvaranja vrednosti. Znam da vam je ovo malo nejasno, ali ovo je mnogo važno. Biće vam mnogo jasnije kada kažem da ja pomažem u smanjenju „Mure“ tako što predlažem da se uvede Just-in-Time sistem nabavke. U takvom sistemu nema mnogo zaliha, što automatski znači i manje troškova, kontrole kvaliteta i škarta.
Treći oblik se zove „Muda“, i to je ta nepristojna reč :). Ali ništa ne brinite. U prevodu to znači „rasipništvo“ i piše se ovako: 無駄. Da prostite, „Muda“ je svaki onaj proces koji troši više resursa nego što je potrebno, što kao rezultat ima emisiju beskorisnog otpada. Čak postoje i dva tipa „Muda“. Prvi tip („Muda Type I“) su aktivnosti koje ne dodaju vrednost, ali koje je potrebno obavljati zbog potrošača (npr. kontrola kvaliteta). Drugi tip („Muda Type II“) su aktivnosti koje ne dodaju vrednost i koje nije potrebno obavljati zbog potrošača (npr. pisanje bespotrebnih procedura). E, suština optimizacije leži upravo u eliminaciji ovih drugih aktivnosti.
Inače, postoji sedam osnovnih vrsta „otpada“, tj. gubitaka („7 Muda“). To su gubici koji nastaju zbog prekomerne proizvodnje (Over Production), gubici koji nastaju zbog praznih hodova (Waiting), gubici koji nastaju zbog nepotrebnog manipulisanja i transporta robom (Transport), gubici koji nastaju zbog loše organizacije u manipulisanju (Over Processing), gubici koji nastaju zbog manipulisanja postojećim zalihama (Inventory), gubici u procesima koji nastaju zbog obavljanja nepotrebnih aktivnosti (Motion) i gubici koji nastaju zbog toga što se proizvode defektni proizvodi (Defects).
Moja dva principa
Mene pokreću dva osnovna principa. To su princip kontinuiranog unapređenja i princip poštovanja. Svako ko se druži sa mnom treba da poštuje ova dva principa i sve će biti okej.
Princip kontinuiranog unapređenja se odnosi na zahtev da onaj koji želi da mu pomognem mora stalno raditi na unapređenju svog poslovanja. Ovaj princip se realizuje na tri nivoa. Prvi nivo je „izazov“ i usmeren je na stvaranje dugoročne vizije i preispitivanje svrhe postojanja. U prevodu, gledajte sebe češće u ogledalu. Drugi nivo je „Kaizen“, što u prevodu znači „poboljšanje“ i piše se ovako: 改善. To su sve one promene na bolje koje proističu iz potrage za inovacijama koje poboljšavaju stvaranje vrednosti. Ja ponekad imam običaj da u nekoj organizaciji uvedem pravilo da kad bilo ko od zaposlenih ostvari poboljšanje, onda ustane i glasno i jasno kaže: „Kaizen!“. Kunem vam se, ume baš da bude zanimljivo :). Treći nivo je „Genchi Genbatsu“, što u prevodu znači „stvarno mesto, stvarna stvar“ i baš se komplikovano piše: 現地現物. Ali to uopšte nije teško za razumeti. „Genchi Genbatsu“ se odnosi na razumevanje situacije i stalno nastojanje da se sagleda suština problema. U ovom pogledu, ja nisam ništa novo smislio, jer je još pre više od 100 godina jedan čovek koji se zvao Čarls Ketering rekao: „Dobro definisan problem je više od pola rešenja“. E, to vam je „Genchi Genbatsu“.
Princip poštovanja se odnosi na to da ja uvek insistiram na razvoju atmosfere iskrenosti i međusobnog razumevanja. Princip poštovanja primenjujem na dva nivoa. Prvi je nivo poštovanja i uvažavanja. Drugi je nivo zajedničkog i timskog rada. Neko bi rekao da ja volim da pevam pesmu „U svetu postoji jedno carstvo“, ali, verovali ili ne, stvarno je tako. U praksi, primena ovog principa se svodi na četiri imperativa na kojima insistiram. Prvi imperativ je unaprediti kvalitet. Drugi imperativ je eliminisati otpad. Treći imperativ je skratiti vreme. Četvrti imperativ je smanjiti troškove. Sa mnom nema pregovaranja. Ili ćemo se međusobno poštovati ili nećemo ni raditi. Jednostavno, zar ne?
Nekad sam tehnika
Ja u svom radu često koristim razne menadžerske alate i tehnike, a često me i kombinuju sa drugim alatima i tehnikama. To su oni moji prijatelji o kojima sam vam gore pisao: TQM, JIT, Kaizen, Kanban, Scrum, Heijunka, 5S, 7S, Six Sigma, BPI, KPI, S.M.A.R.T, SWOT, 5-Forces, CSF, Value Chain i drugi. Ali da ne gnjavim previše.
Što se tiče alata i tehnika koje koristim, opet ću vas malo zbuniti sa komplikovanim nazivima, kao što su Value Stream Mapping, 5S Visual Management, Kanban Demand Pull, SMED Quick Changeover, FMEA, Level Mix Production Model, TPM Equipment Reliability i drugi.
Ali da ne preterujem. Svi ovi komplikovani i fensi nazivi su zapravo finese koje ne morate svi da znate. To treba da znaju samo moji najbolji prijatelji koji se sa mnom intenzivno druže i kojima ne izbijam iz glave. Vi samo treba da me upoznate.
Nekad sam filozofija
Da mi je neko pre 30 godina rekao da ću postati popularan, ne bih mu verovao. Međutim, ja stvarno postadoh popularan. Sa mnom vole mnogi da se druže i mene vole mnogi da koriste. Dali su mi mnogo nadimaka i epiteta. Neki me shvataju kao cilj, i to se onda naziva „Being Lean“. Neki me shvataju kao kontinuirani proces promena, i to se onda naziva „Becoming Lean“. Neki me shvataju kao „korpu sa alatom“, i to se onda naziva „Doing Lean“. Neki me shvataju kao poslovnu filozofiju, i to se onda naziva „Thinking Lean“. Biću neskroman, pa ću reći da sam ja sve, i Being Lean, i Becoming Lean, i Doing Lean, i Thinking Lean :).
Kada me zovu u pomoć, zovu sa svih strana. Zovu iz malih firmi. Zovu iz velikih kompanija. Zovu iz državnih institucija. Zovu iz međunarodnih organizacija. Čak me zovu i fizička lica. Jednom me je čak pozvao jedan čovek od 77 godina koji je hteo da mu pomognem da postane fleksibilniji i mlađi. Bio sam polaskan, jer sam imao utisak da sam postao životni trener ili „Life Coach“. Međutim, ipak sam ja ostao onaj stari dobri Lean.
Hajde to što me zovu sa svih strana, ali što me zovu za skoro sve oblasti poslovanja. Zovu me kada treba da se unapredi proizvodnja, i to se zove „Lean Manufacturing“. Zovu me kada treba da se unaprede menadžment i liderstvo, i to se zove „Lean Management“, tj. „Lean Leadership“. Zovu me kada treba da se sprovede transformacija poslovanja, i to se zove „Lean Transformation“. Zovu me kada treba da se unapredi proces pružanja usluga, i to se zove „Lean Services“. Zovu me kada treba da se pomogne preduzetnicima, i to se zove „Lean Start-Up“. Imam utisak da me samo još nisu zvali da im pomognem oko crtanja i trčanja, pa da to nazovemo „Lean Painting“ i „Lean Running“. Šalim se malo :).
Nisam zgodan, al’ sam neophodan
Sve u svemu, ja sam nadasve koristan. Nisam baš nešto zgodan i nije me lako razumeti „na prvu loptu“. Umem ja da budem komplikovan. Međutim, ako me dobro upoznaš i ukoliko dozvoliš sebi da ti pomognem, mogu da ti budem od velike koristi. Na mom profilu piše da pomažem prijateljima da postanu bolji na tri načina. Da, da, imam i profil na Fejsbuku. Elem. Prvo, pomažem u stvaranju superiornog kvaliteta. Danas retko ko može da se poredi sa japanskim kvalitetom. A ja sam to. Drugo, pomažem u unapređenju efikasnosti. Kad uvedem red, sve funkcioniše „kao podmazano“. Nema „Cile-Mile“. Treće, pomažem u rastu profitabilnosti. Pa logično. Ako pomognem da se unapredi kvalitet i da se poboljša efikasnost, normalno je i da će da raste profitabilnost. A kad raste profitabilnost, onda ima i više novca za pametna ulaganja, kao što je na primer odlazak na večeru sa voljenom osobom :).
Lean, drago mi je što smo se upoznali
Eto, to sam ja. Japansko dete koje se usavršavalo u Americi. Prijatelj koji je poželjan, a ponekad i neophodan. Ja sam „čistač otpada“. Ali ne bilo kakvog otpada. Ja sam neko ko pomaže da se očisti sav onaj „otpad“ koji smanjuje vrednost koju dobija potrošač. Mene zato najviše vole potrošači, iako toga nisu ni svesni. Vole me i hipsteri, ali ja im to ne zameram. Sve u svemu, ja sam gospodin Lean i veoma mi je drago što smo se upoznali :).
Preuzeto sa stranice: https://www.mojafirma.rs