Holivudska priča: Da li vjerujete u sebe?

Tom prilikom je rekao: ”Bio sam izbačen više od 30 puta iz svake agencije.”

Govorio je: “Došao bih u 4 sata ujutru prvi i sedeo do jutra, Iz dana u dan.“

I tako je najzad i dobio svoju prvu ulogu. Glumio je nekog pljačkaša kojeg su pretukli za nekih 20 sekundi. I uradio je takva 3 kratka filma. Nikada nije dobio ništa veliko. Odbijanje, odbijanje i samo odbijanje. I konačno je shvatio da to više ne ide tako. I promenio je pristup.

Rekao je: ”Umirao sam od gladi, nisam imao ni za grejanje u mom stanu, žena mi je svaki ubogi dan gunđala za vratom da idem da tražim posao”. Tu ga je novinar prekinuo: ”Pa dobro, zašto onda nisi išao da tražiš neki posao?” Stalone mu je odgovorio: ”Jer sam znao da ako pronađem posao, zadovoljio bih glad i smirio bih se. Ovo je bio jedini način da uradim to što hoću i da porušim sve ostale mostove iza sebe da se ne bih više mogao vratiti. Ako bih našao novi posao, ušao bih u taj ritam gde bih imao sigurnost od posla, izgubio bih vatrenu želju za glumom i moj san bi nestao. Želio sam da držim tu glad, ta glad je bila moja jedina prednost. Moja žena to nije mogla da razume. Mnogo sam se svađao sa njom, bio sam švorc, bilo je hladno, nisam imao para. Užas! Ali jednoga dana otišao sam u javnu biblioteku, jer je tamo bilo toplo. Nisam prosto hteo ništa da čitam, već samo da se ugrijem. Bio sam tamo i sedio sam na stolici i neko je ostavio neku knjigu. Bacio sam pogled na knjigu. Bile su to neke priče od Eda Grauna. Počeo sam da čitam i bilo mi je jasno sve o čemu je pisao.”

Novinar ga je opet pitao: ”I kako ti je ta knjiga pomogla?” Stalone je rekao: ”Ta knjiga me je izvukla. Navela me je da pomislim kako mogu da utičem na druge ljude, da ih dotaknem, da ne mislim samo o sebi. Možda i odlučim da budem pisac, pomislio sam. Pokušavao sam da napišem nekoliko scena, ništa nije uspevalo, bio sam i dalje švorc. Nisam imao ni 50 dolara. I konačno, jednog dana se desilo da sam prodao jednu skriptu za 100 dolara. Ubrzo sam međutim potrošio i taj novac, pa sam nastavio po starom. Bio sam toliko švorc da sam prodao i ženin nakit. Znate… postoje neke stvari u životu koje ne biste smeli nikada da radite. To je bio kraj naše veze. Toliko sam bio propao, nismo imali para, nismo imali hrane. Nismo imali ništa.

Alii najviše na svetu što sam voleo, to je bio moj pas. Voleo sam tog psa, jer on mi je pružao neprekidnu ljubav i radost (za razliku od žene). Ali bili smo toliko na dnu da nisam mogao ni psa više da hranim. I otišao sam u prodavnicu alkoholnih pića, bio je to najtužniji dan moga života. Stajao sam ispred te prodavnice i pokušavao da prodam svog psa strancima. Da ga prodam za 50$. Jedan čovek je naišao i hteo je da ga kupi.

Pregovarali smo dugo i prodao sam mu na kraju psa za 25 dolara. Kada sam odlazio odatle, plakao sam. Najgora stvar koja mi se ikada u životu desila.

Dve nedelje kasnije gledao sam borbu između Muhameda Alija i nekog belca (ne znam tačno kako se zvao). I belac dobija neverovatne batine, ali i dalje nastavlja da se bori! I pala mi je na pamet ideja!

Čim se meč završio počeo sam da pišem scenario. Pisao sam 20 punih sati, nisam spavao. Ceo film sam napisao za 20 sati. Na kraju sam se tresao, bio sam tako uzbuđen. Znao sam šta sam hteo i znao sam zašto sam to hteo. Trebalo je samo da to sprovedem u delo. Krenuo sam konačno sa namerom da prodam agencijama skriptu. No oni su čitali i govorili, ”pa ovo je smešno, ovo je predvidljivo”. (Zapisao sam sve stvari koje su mi rekli i pročitao sam ih na noć dodele Oskara, kad smo pobiedili.)

Pokušavao sam i dalje da prodam scenario, ali niko nije hteo da ga kupi, i dalje sam pokušavao, gladan sam, nemam para. I konačno sam naišao na ljude koji su pročitali scenario i verovali u skriptu i zavoleli je. Ponudili su mi 125 000 dolara za skriptu. Ja sam im uzvratio: “Vi mora da se šalite!“ Ok, rekao sam, prodaću vam pod jednim uslovom, da ja glumim glavnu ulogu u tom filmu. Oni su počeli: ”O čemu ti pričaš?! Pa ti si pisac.” Stalone je odgovorio: ”Ne-ne-ne, ja sam glumac!”, ”Ne-ne-ne, ti si pisac!”, ”Ne-ne! Ja sam GLUMAC! To je moja priča i ja sam Roki’. Moram da dobijem glavnu ulogu.”

”Nema šanse, nećemo ti platiti 125 000 da igraš u nekom filmu. To je bacanje para.”

Hteli su Rajana O’Nila da igra Rokija. Stalone je govorio da je on Roki, oni nisu hteli. On pobesni i reče: ”Ako nećete, ne morate.” I krenu da izlazi iz sobe.

(Tu je čovek, koji mu nudi 125 000 dolara za scenario, on odbija uprkos bedi u kakvoj je bio. Neverovatna vera i vizija!)

Znao je koliko zaista vredi i bio je u potpunosti predan tome.

Nekoliko nedelja kasnije su ga ponovo pozvali. Ponudili su mu sada 250 000 dolara, ali da ne igra u svom filmu.

Odbio ih je opet. Poslednja ponuda im je bila 325 000 dolara!! Želeli su ovu stvar. On je rekao: ”Ne, nema šanse!” i konačno su se sporazumeli i dali su mu 35 000 dolara i glavnu ulogu.

Snimili su film sa malim budžetom, nisu verovali da će uspeti. Ipak nisu hteli mnogo novaca da troše na njega. Uložili su oko milion dolara u film “Roki“, a na kraju su zaradili 200 miliona!

Što je interesantno… novinar ga je upitao: “I šta si uradio sa svim tim novcem? Tih 35 000 nije mali novac!?”

”Prva stvar koju sam uradio, jeste da sam ceo dan stajao ispred prodavnice alkoholnih pića i nadao se da će doći čovek kome sam prodao moga psa. Hteo sam da ga otkupim.“

Novinar: “Šta se desilo?”

”Već treći dan sam stajao tamo i taj čovek je konačno naišao. Video sam ga i nisam mogao da verujem…eno mog psa! Pogledao sam ga i rekao mu: Gospodine, da li me se sećate? Prošlo je oko mesec i po dana, prodao sam vam mog psa. Tada sam bio bez para i umirao sam od gladi, on je moj najbolji prijatelj, sigurno ga volite takođe, ali moram da ga imam nazad. Znam da ste mi platili 25$, ali ja ću vam dati 100$ za njega. ‘Ne, nema šanse, to je moj pas sada, ne možete ga dobiti nazad’.

Promenio sam pristup, pa sam mu rekao 500$ za psa!

Čovek je rekao: ‘Apsolutno nema šanse’.

Ok, onda 1000$ za psa: ‘Nema šanse da ga kupiš za bilo koje pare”.

Novinar ga je opet upitao: “I šta si uradio?!“

”Znao sam šta treba da radim, pa sam preuzeo stvar u svoje ruke, još jednom sam promenio pristup, ali sam na kraju ipak dobio psa!”

“I? Koliko te je to koštalo?” – nestrpljiv je bio novinar.

Stalone je odgovorio: ”15 000 dolara i uloga u Rokiju”